Autor: Sandra Milankov

Jos kao djecu su nas tjesili cokoladicom a i kasnije bi posegnuli za njom kada bismo bile u ljubavnim jadama  – ljubiteljima ovog slatkog grjeha je poznato o cemu pricam, ali da li postoje i druge, zdravije namirnice, koje poboljasavaju raspolozenje a ne debljaju?

Evo u sledecem clanku cu Vam otkriti kako to funkcionise ili vas podsetiti na nesto sto u stvari vec znate.

Naucnici su nedavno otkrili kako secer i prekomerno konzumiranje slatkoga steti kozi i mladalackom izgledu, bore se stvaraju ranije.

Ali istovremeno se cesto desava da smo nervozne, napete, mrzovoljne, depresivne kada smo na dijeti i pazimo da ne jedemo slatko i odricemo se svega sto je ukusno a kaloricno. Kako resiti dilemu?

Tajna je u pravom izboru namirnica. Nemacki strucnjaci su dokazali da secer utice na duze staze veoma lose na raspolozenje. Dok jedete cokoladu osecate se samo kratko dobro  i veselo, ali taj uzitak je kratkog daha. Treba znaci secer izbaciti iz ishrane ili bar svesti konzumiranje istog na minimum. Ako bas ne mozete bez, onda posegnite za medom, za integralnim secerom, i koristite zasladjivac umesto belog secera. To je u prvo vreme tesko, ali u stvari samo stvar navike.

Namirnice koje pomazu pri odvikavanju od slatkoga i cuvari dobrog raspolozenja su: zitarice, pahuljice, smedj pirinac, integralna testenina, integralni hleb, kukuruz jer povecavaju nivo glukoze trajnije od secera, sto znaci cim glukoza u krvi opadne, mi smo opet gladne. Konzumiranje belog hleba, cokolade, slatkisa povecava nivo glukoze u krvi veoma brzo, ali jos brze se konzumiranjem slatkoga oslobadja hormon insulin, koji vraca glukozu opet u normalu-sto znaci opet glad.

 U happy food ubrajamo i zeleno povrce poput blitve, spanaca, kelj, brokol, razne salate koje su  bogate folnim kiselinama i vitaminom B, koji podsticu produkciju serotonina, neurotransmitera dobrog raspolozenja.  Depresivnim ljudima lekari cesto prepisuju vitamin B-kompleks, folnu kiselinu kao i Omega- 3-kiseline. Omega- 3 kiseline nacicete najvise u ribi i ribljim proizvodima, a ko ne voli sve sto pliva, treba ih kapsulama unositi u organizam narocito za vreme drzanja dijete i menjanja nacina ishrane kao i stresnim situacijama i periodima.  

Sto se voca tice, poznato je da je ono puno fructose, ali istovremeno i bogato vitamina. Banane su na primer odlican izvor vitamina B. Naucnici su dokazali da depresivne osobe veoma cesto pate od nedostatka kompleksa vitamina B kao i zene koje koriste kontraceptivne pilule.

Kada jedete grozdje, treba da obratite paznju da semenke dobro i dugo zvacete, semenke su pune zdravih sastojaka (gvozdja, fosfora, vitamina), koje cuvaju od raka i brane kozu od slobodnih radikala i odlicni su protiv bora i za zategnutu, mladoliku kozu. Za lepu kozu potrebani su nam jos cink, magnezijum, vitamin A kao i jod- a sve to cete naci u mleku i mlecnim proizvodima. Ako koristimo kozmetiku, koja nije prirodna i sadrzi stetne sastojke poput parabena i aluminiuma, treba da nam predje u naviku da svakodnevno konzumiramo mleko kako bi iscistile organizam.

Koja je dovoljna kolicina voca i povrca dnevno? Experti kazu 5 por cija dnevno, sobzirom da je jedna porcija sve sto stane u jednu saku, znaci jedna jabuka na primer. Pored kolicine je bitna i raznovrsnost i tu je lako zapamtiti semafor-formulu: znaci svaki dan 5x jesti zeleno, crveno i zuto voce/povrce da bi bile sigurne da nam organizam dobija sve potrebne substance.

Sta je jos vazno ako zelite da hranom podsticete dobro raspolozenje i lep izgled? Nemojte preskakati obroke, najvazniji vam je dorucak. Nemacki naucnici su dokazali nakon duzeg ispitivanja navika u ishrani, da su ljudi koji ne preskacu dorucak boljeg raspolozenja, da nemaju probleme sa koncentracijom kao oni sto ne doruckuju.  Idealna kolicina kalorija je u proseku 1500, ako zelite da smrsate, smanjite ih na 1000.  Izvor lepote je pored zdrave hrane i dovoljan unos tecnosti. Strucnjaci preporucuju dve litre na dan, lakse ce vam biti da to rapodelite na 8 casa dnevno.